blog (svakom ko procita do kraja u jednom dahu dajem 5 dinara za trud!)

Sad nesto sedim u ovu moju stolicu sto imam u domu sto na  njoj sedim i bas shvatam da mi se trenutno nesto pise i prva stvar koja mi pada na pamet je moja noga. Da moja noga o kojoj vec razglabam nekoliko dana, koja je inace i razlog mog sedenja na malo cudan nacin u stolici ovoj sto sedim u njoj, jer sam podigao jednu nogu na krevet jer tako kaze doktor a i manje me boli jer se krv ne sliva u nju pa me onda ne boli jer je podignuta u vis pa se ne stvara otok, a otok je ono sto boli, ja bar mislim,  jer se samo to i vidi kad se skine lgips, ovaj, longeta, za koju isto moze da se kaze da je gips, ali pre bih je nazvao longetom jer je to terminoloski preciznije, ali ovako nisam siguran da ce svi ti silni ljudi koji citaju ove moje misli koje ce sigurno neko dvadeset godina nakon moje smrti da objavi razumeo,  narocito ce da objave onaj prosli gde sam pisao o forumu fan mojem na koj vise ne idem jer mi se ne ide jer mi se cini da jednostavno nema toliko mojih fanova na svetu koji bi zeleli da mi se onlajn dive i da provode veliku kolicinu svog vremena i para ako smem da primetim, na dobrrog, starog mene. Sad kad malo bolje razmislim ja nisam se niikad zahvalio svim tim divnim ljudima koje sam naterao da dodju da mi se dive, cak i da postuju i da pricaju nesto kao da me stvarn ovole i postuju me kao osobu i personu i sve tako to. To je super kad ljudi misled a si dobra osoba, jer onda kad ti dodju u posetu i ti im trazis da ti donesu cokoladu, oni to stvarno i ucine i onda im jos i kazes da neces da otvoris odma da bi posle jeo kad oni odu da bi imalo vise zaz tebe, e onda je to vrhunac toga koliko su ljudi super i ne smeta im sto nisi bas narocito ljubazan, ali ja ne volim narocito ljubasn eljude i to je zato sto nikad ne mogu da provalim razlog zasto je neko ljubazan jer postoje mnogo razloznosti za tudju ljubaznost,  a ja ne znam da citam misli, sto mi i nij euvek drago da to javno eto svima priznam, jer bi to bilo mnogo super! Ako su me necemu naucile sve te silne tinejdz/romanticne komedije,  to je da ti se uvek dese super stvari i na kraju nadjes ljubav svog zivota ako ti se slucajno desi da posedujes neku super moc, kao sto je npr upravo pomenuto citanje misli. Sto me je nateralo da razmislim o tome ,imam li ja super moci? Da li sam ja obican covek kao i svaki drugi ili bih moju osobenost koja je u domenu svakog drugog mogao na neki nacin da modifikujem ili pravilnim rasporedom razmisljanja dovedem u situaciju da nesto predstavljeno u drugacijem svetlu postane nesto drugo tako sto sam uradio nesto sto mi je pomoglo da to postignem? U svakom slucaju, vredi pokusati, jer ako u nesto verujes dovoljno, to ce ti se i ostvariti, ali mali problem tog stanovista, je cinjenica da ako se to nesto ne desi (u mom slucaju citanje misli) uvek covek moze da kaze da ja jednostavno nisam dovoljno verovao u to i to je nesto na sta ja jednostavno nemam odgovora i samo nemanje tog necega sto bih odgovorio me prilicno prokleto cini tuznim, jer je moj stav da svako pitanje ima svoj odgovor, bez obzira da li je tacan ili ne, jer je sve to relativno da li je nesto tacno ili ne, to je na buducim generacijama da otkriju! Zasto bih se ja sad zamarao silnim glupostima ako znam da sam bio dovoljno interesantan nekom nasledniku mog nacina razmisljanjna koji je resio da sve to nastavi i na tome izgradi neku novu filozofiju, e onda ce mi vec biti lakse da sa mirom odem u sigurnu starost i prepustim se svemu onom sto me iscekuje, mada ce mi trtebati prilicno hrabrosti da javno priznam sebi da jednostavno nikad necu imati te brkove koji ce biti dovoljno dugacki da ce iko moci da se igra sa njima, a pod igranjem ne podrazumevam jednostavno grebuckanje, nego bas mislim na tvrdo,  hard-core uvijanje brkova po ugledu na nase stare koji su isto imali duge brkove raznih duzina u zavisnosti od trenutne mode koja vlada u selima u tim periodima. Moda u sleima 18. veka mi je takodje fascinirajuca cinjenica kad shvatim da oni nisu imali televiziju i modne kreatore, tako da mogu da pretpostavim da se nacini odevanja mnogo redje menjali jer nije imao ko da ustolici trendove, pa su svi bili retro non-stop jer su kopirali svoje dedove koji su opet kopirali svoje dedove, jer slozicete se da nema mnogo prostora za kreativnost kad nemate neku tehniku kojom bi se sluzili? Mad akad pogledam danasnje koriscenje racunara ljuti me cinjenica da orudje danasnjnice ne pruza ljudima dovoljno da bi se kreativno izrazili i ljudi se mnogo vise oslanjjaju na posmatranje tudje kreativnosti nego osposobljavanjnem svoje koja bi mogla i da im pomogne na raznovrsne nacine u zivotu. Ja da sam malo manje lenj, ja bih se sigurno potrudio da postanem svetski poznat i da zaradim mnogo para sebi i svojim naslednicima, ali jesam, pa cu da se zadovoljim pisanjem bloga, ,koji iskreno da vam kazem ne planiram da procitam nikad vise, jer je previse prokleto dugacak a i zazboravio sam sta sam hteo da kazem, ali dok sam pisao da sam zaboravi osta sam hteo da kazem , setio sam se i tako da sad mogu da nastavim da pricam o svojoj prokletoj nozi, koja boli trenutno. Da to sam hteo da kazem. Moja noga boli i ne mogu da hodam, a i ove stake su mi male pa ne mogu ni njih lepo da koristim, ali sam ja ipak relativno veseo, jer sta ima lepse kad se drugari okupe u mojoj glavi i naprave piknik i rese da napisu blog?

ciklus pesama o kisi

Kisa je super
jer pada po nama
i kada je tama
pada po nama
i cini nas mokrim
do koze
sta se moze
protiv kise
pokisnes do koze
dok ne svisnes
o boze!

Ja volim kisu
zato sto ona spira prljavstinu
sa mog tela
punog rana
i fizickih i psihickih
i dok ona pada po meni
ja se osecam cistijim
prosto se veliko brdo osecanja
skida
i pada sa mene
kao teret
koji pada sa mojih ledja
to breme
koje samo kisa
samo kisa
moze da spere

hodaj covece
hodaj
ne daj da te voda spreci
ne daj da te voda zaustavi
od vode smo svi nastali
i u njoj cemo na kraju svi zavrsiti
kao hrana mrava i crva
podavljenih u pljusku
hodaj
hodaj covece
ne daj da te mala kapljica na vrhu nosa
odvrati od tvojih ideja
ne daj da te nesto tako prijatno
kada je toplo
odvoji od tvojih snova
sjedini se sa kisom
postani kisa
hodaj
ali kao kisa

gledam kroz prozor
i imam sta da vidim
ne mogu izaci napolje
busne mi patike

ah kiso
kiso
ja bih se utiso
ali onda i ti moras da stanes
pa da oboje mozemo da spavamo
ruku pod ruku
kap pod kap
ali samo jedno
jedno od nas
videce ujutru sunce
ja.

u sred grada
kisa pada
kisnu ljudi
a ti ne budi
lud
da nemas kud
nego sa sobom nosi
kisobran
pa ces biti suv
neces dobiti upalu uha
neces posle biti gluv
ako ne cujes
kako kisa pada
iznad grada
neces se setiti da poneses kisobran
i pokisnuces ti
pa ces od nove upale uha
verovatno umreti

na velikoj sam razkrsnici zivota
i ne znam sta da radim
totalno sam u bezizlaznoj situaciji
jaoj
sta sad?
kisa misli mi pada po umornim sivim celijama
i preti
da ih ubije nacisto
a nervne celije
su jedine celije
u celom organizmu
jedine celije
koje se ne regenerisu...
starost je kisa godina..

skacem sa merdevina zivota
ne dopustam sebi taj put
put uzak
bez skretanja
ne mogu vise da znam gde idem
cak i ako je tamo lepo
cak i ako je taj put i jedini cilj
ne zelim da ga pratim
jer je jedini
i moj je
i siguran je
i stepenik po stepenik
stupac po stupac
kakogod
kad se penjem
ili spustam
ne stizem dovljno brzo
u mestu u kom stojim
prevelika je razdaljina
izmedju neba i zemlje
ipak cu da padam
nije sigurno
ali cu najbrze da saznam sta je na kraju puta
kojim se penjem
ili spustam

da li pesma o kisi
peva o kisi
ili zivotu
celom
koji predstavlja kisu
dogadjaja
koji se ne mogu
gledati u vremenskom domenu
nego samo u komplexnom
kako ga mi pamtimo
a kisa pada
neodredjeno
gde ce i kad da padne
to moze da se izracuna
valjda
to znaju samo odabrani
oni sa vremenske prognoze
sto rade na televizijama
a to nisam ja
tralala

Metafizika razuma

Razum je sateran u ćošak. Sa svih strana je okružen. Malo zidom, malo slučajem. Ne znam tačno šta je odozgo, ali odozdo je isto zid (pod koji je napravljen od zida), a odozgo se u svakom slučaju nije moglo. Interesantna stvar kod razuma je zavisnost. Razum zavisi.

On kada ne bi zavisio, bio bi u različitoj situaciji nego što je sada u ovom trenutku. Glavna odlika razuma u ćošku je ta što je zbunjen, a kad je zbunjen, dolazi u pitanje njegova metafizika. Pita se "čemu sve ovo?" i takva glupa pitanja. Razmišlja da li da se komplementira i postane ne razum i tako se nonšalantno izvuče iz situacije kao da se ništa nije desilo.

Postoji mogućnost da samim tim što razmišlja o tome kako ne treba da razmišlja u situacijama odluke, on ostaje pri svojoj naravi i ne menja se i ne menja strane nego tako hipotetički menjanjem strana ostaje na istoj i ostaje dosledan svojem postanju.

Ali tako nešto se ne dešava u stvarnom svetu. Velika je težina tamne strane svemira da bi se ona mogla koristiti kao oružje protiv nje same u dokazivanju samopostojanja koje je samo po sebi besmisleno u suštini, ali ipak formalno daje neku samosatisfakciju koja hrani ego razumu i daje neki orijentir da je na pravom putu.

Ne postoji egzaktna definicija koja povezuje razum i ne razum sa dobrim i zlim. To je sasvim druga sfera suštastva. Mnogo je komplikovaniji odnos razuma i ne razuma. Razum korišćen u svom izvornom obliku je lak za korišćenje Tu je sve određeno određenim pravilima života i ko se pridržava tih pravila formalno je razuman.

Takav razum je ekvivalentan sa definicijom dobra. Glavna mana takvog, da tako kažem primitivnog, oblika je nemogućnost postizanja razumnih ciljeva i postizanja uzvišenih ciljeva i što je najvažnije - izuzetno je dosadan. Po nekim autorima o teoriji razuma, sam "mainstream" razum je nerazuman. Ali i nerazumnost je, pak, takođe interesantna na svoj način.

Ispoljava se tako što dolazi do apsolutno besmislene uzročno/posledične logike koja u suštini može da dovede do cilja ali je jedna velika lutrija u kojoj retko ko dobija. Kao što je već ranije pomenuto ne razum u pravom razumu može biti moćno oružje, jer je cilj svakoga da postigne cilj, a da bi razumeo i uspeo mora da razume druge razume i on onda koristi ne razum da bi onesposobio protivnike, pošto je život neprestana borba.

Osim drugog ne razuma, razumu je najveći protivnik slučaj, zato što je on taj koji je glavni faktor koji ovu podelu razlikuje od klasične antagonistike. On "vrti rulet" i pomaže da se desi nepredviđeno i time sređuje situacije naopako. On iskrene sve i put ka cilju preusmerava u suprotnom smeru.

Glavna osobina slučaja je ta da jako ima smisla za humor. Omiljena mu je zabava da se šali (a reč "šala" je jedna super reč; prim. autora) On tako izvrće realnost u imaginarnoj ravni i čini sve nelinearnim. Ljudi nekada nesvesni ovog fenomena i ove dimenzije naginjali su ka formi sveta bez ove podele (to se uglavnom javlja kod starijih ljudi i kod žena) i to se obično naziva patetika.

Razum koristi patetiku samo radi šale, jer pravilno koristeći ga, zna da bude jako zabavan. Svi oblici realnosti u ovom domenu su vrlo zarazni i čovek lako potpadne pod uticaj neke od ovih činjenica.

Krajnji zaključak je da ultimativni razum je onaj koji svesno koristi sve uticaje i pomoću njih dolazi do cilja ne priklanjajući se zvanično niti jednoj strani i tako postaje sopstvena strana, a što je vrlo bitno, a već sam napomenuo ali opet ću, on se pri tome vrlo, vrlo jako zabavlja.