Kisa je super
jer pada po nama
i kada je tama
pada po nama
i cini nas mokrim
do koze
sta se moze
protiv kise
pokisnes do koze
dok ne svisnes
o boze!
Ja volim kisu
zato sto ona spira prljavstinu
sa mog tela
punog rana
i fizickih i psihickih
i dok ona pada po meni
ja se osecam cistijim
prosto se veliko brdo osecanja
skida
i pada sa mene
kao teret
koji pada sa mojih ledja
to breme
koje samo kisa
samo kisa
moze da spere
hodaj covece
hodaj
ne daj da te voda spreci
ne daj da te voda zaustavi
od vode smo svi nastali
i u njoj cemo na kraju svi zavrsiti
kao hrana mrava i crva
podavljenih u pljusku
hodaj
hodaj covece
ne daj da te mala kapljica na vrhu nosa
odvrati od tvojih ideja
ne daj da te nesto tako prijatno
kada je toplo
odvoji od tvojih snova
sjedini se sa kisom
postani kisa
hodaj
ali kao kisa
gledam kroz prozor
i imam sta da vidim
ne mogu izaci napolje
busne mi patike
ah kiso
kiso
ja bih se utiso
ali onda i ti moras da stanes
pa da oboje mozemo da spavamo
ruku pod ruku
kap pod kap
ali samo jedno
jedno od nas
videce ujutru sunce
ja.
u sred grada
kisa pada
kisnu ljudi
a ti ne budi
lud
da nemas kud
nego sa sobom nosi
kisobran
pa ces biti suv
neces dobiti upalu uha
neces posle biti gluv
ako ne cujes
kako kisa pada
iznad grada
neces se setiti da poneses kisobran
i pokisnuces ti
pa ces od nove upale uha
verovatno umreti
na velikoj sam razkrsnici zivota
i ne znam sta da radim
totalno sam u bezizlaznoj situaciji
jaoj
sta sad?
kisa misli mi pada po umornim sivim celijama
i preti
da ih ubije nacisto
a nervne celije
su jedine celije
u celom organizmu
jedine celije
koje se ne regenerisu...
starost je kisa godina..
skacem sa merdevina zivota
ne dopustam sebi taj put
put uzak
bez skretanja
ne mogu vise da znam gde idem
cak i ako je tamo lepo
cak i ako je taj put i jedini cilj
ne zelim da ga pratim
jer je jedini
i moj je
i siguran je
i stepenik po stepenik
stupac po stupac
kakogod
kad se penjem
ili spustam
ne stizem dovljno brzo
u mestu u kom stojim
prevelika je razdaljina
izmedju neba i zemlje
ipak cu da padam
nije sigurno
ali cu najbrze da saznam sta je na kraju puta
kojim se penjem
ili spustam
da li pesma o kisi
peva o kisi
ili zivotu
celom
koji predstavlja kisu
dogadjaja
koji se ne mogu
gledati u vremenskom domenu
nego samo u komplexnom
kako ga mi pamtimo
a kisa pada
neodredjeno
gde ce i kad da padne
to moze da se izracuna
valjda
to znaju samo odabrani
oni sa vremenske prognoze
sto rade na televizijama
a to nisam ja
tralala
jer pada po nama
i kada je tama
pada po nama
i cini nas mokrim
do koze
sta se moze
protiv kise
pokisnes do koze
dok ne svisnes
o boze!
Ja volim kisu
zato sto ona spira prljavstinu
sa mog tela
punog rana
i fizickih i psihickih
i dok ona pada po meni
ja se osecam cistijim
prosto se veliko brdo osecanja
skida
i pada sa mene
kao teret
koji pada sa mojih ledja
to breme
koje samo kisa
samo kisa
moze da spere
hodaj covece
hodaj
ne daj da te voda spreci
ne daj da te voda zaustavi
od vode smo svi nastali
i u njoj cemo na kraju svi zavrsiti
kao hrana mrava i crva
podavljenih u pljusku
hodaj
hodaj covece
ne daj da te mala kapljica na vrhu nosa
odvrati od tvojih ideja
ne daj da te nesto tako prijatno
kada je toplo
odvoji od tvojih snova
sjedini se sa kisom
postani kisa
hodaj
ali kao kisa
gledam kroz prozor
i imam sta da vidim
ne mogu izaci napolje
busne mi patike
ah kiso
kiso
ja bih se utiso
ali onda i ti moras da stanes
pa da oboje mozemo da spavamo
ruku pod ruku
kap pod kap
ali samo jedno
jedno od nas
videce ujutru sunce
ja.
u sred grada
kisa pada
kisnu ljudi
a ti ne budi
lud
da nemas kud
nego sa sobom nosi
kisobran
pa ces biti suv
neces dobiti upalu uha
neces posle biti gluv
ako ne cujes
kako kisa pada
iznad grada
neces se setiti da poneses kisobran
i pokisnuces ti
pa ces od nove upale uha
verovatno umreti
na velikoj sam razkrsnici zivota
i ne znam sta da radim
totalno sam u bezizlaznoj situaciji
jaoj
sta sad?
kisa misli mi pada po umornim sivim celijama
i preti
da ih ubije nacisto
a nervne celije
su jedine celije
u celom organizmu
jedine celije
koje se ne regenerisu...
starost je kisa godina..
skacem sa merdevina zivota
ne dopustam sebi taj put
put uzak
bez skretanja
ne mogu vise da znam gde idem
cak i ako je tamo lepo
cak i ako je taj put i jedini cilj
ne zelim da ga pratim
jer je jedini
i moj je
i siguran je
i stepenik po stepenik
stupac po stupac
kakogod
kad se penjem
ili spustam
ne stizem dovljno brzo
u mestu u kom stojim
prevelika je razdaljina
izmedju neba i zemlje
ipak cu da padam
nije sigurno
ali cu najbrze da saznam sta je na kraju puta
kojim se penjem
ili spustam
da li pesma o kisi
peva o kisi
ili zivotu
celom
koji predstavlja kisu
dogadjaja
koji se ne mogu
gledati u vremenskom domenu
nego samo u komplexnom
kako ga mi pamtimo
a kisa pada
neodredjeno
gde ce i kad da padne
to moze da se izracuna
valjda
to znaju samo odabrani
oni sa vremenske prognoze
sto rade na televizijama
a to nisam ja
tralala
