imam 15 minuta koje treba da ispunim...

Current mood:lazy

Imam 15 minuta da ispunim zato sto cekam da bude 11 da bih otisao da pricam sa nekim drugarom od koga terba da uzmem pare zato sto sam povredio nogu. Rekao mi je da dodjem u petak u 11 i evo mene malo poranio i zato sam resio da napravim blog o tome. To je izuzetno dosadna stvar o kojoj uopste nema smisla praviti blog, ali ipak evo njega. Zalim ljude koji ce ovo da citaju jer je ovo besmislenije od necega vrlo besmislenog. Sad sam hteo da napisem neko super poredjenje, ali se nisam mogao setiti nicega slicnog. Ipak je skoro 11. To je prerano doba za razmisljanje, bar meni, jer nekako u ovo vreme, sunca i uopste svetla, nekako je tesko usresrediti svoje misli na nesto sto bi moglo da bude konstrutivno razmisljanje koje bi u sebi sadrzalo neku poentu i neko vise razmisljanje, mada u slucaju bloga je bitno da se ja izrazim na pravi nacin i da svi koji citaju, a narocito ja,(iako mi ne pada na pamet da citam ovo) saznaju kako se ja osecam i kako mi je u ovom trenutku i sta radim. Mislim, tako ja bar pretpostavljam da tome blog i sluzi, da bi covek pricao o tome sta mu se desava i kako to on shvata i osteca se povodom toga. evo sacu dapitam samog sebe kako se osecam povodom sedenja u racunskom centru i pisanja bloga...............................Pa osecam se nekako neinspirisano i ideja da bih mogao da pisem blog i nije tako u prvom planu vise i da pravo kazem malo sam se mozda i pokajao zato sto sam ovo napisao jer ipak, koliko god ja pricao da je ovo lose, ljudi ce mozda hteti da citaju i ja sledeci put kad budem pisao a budem pisao nesto stvarno super, nece doci jer ce da kazu, evo onog sto me je prosli put smorio sa svojim blogom! Ne zelim da ga citam! Ali avaj! to definitivno nije super... Sad sam u dilemi... Ma nisam ovoliko pisao da ne posaljem? Imao sam ja puno ideja za razne blogove koji bi bili interesantni, ali sve nekako mi padnu ideje u prevozu. evo npr, malopre mi je pala na um ideja kako da realizujem onu knjigu o filmovima sto mi je Srle(koga ovom prilikom pozdravljam) rekao da bi bilo super da napisem. Cak sam sve i smislio, nekoliko scenarija i nekoliko super recenica, ali cu to do sledeceg susreta sa papirom da zaboravim ili cu imati da ucim, tj sigurno bih to pre radio od ucenja, nije lepo da lazem blog, ali ipak to necu da uradim bez nekog pravog razloga, mada je dok sam putovao delovalo jako zanimljivo (inace za neupucene Srle mi je predlozio da napisem zbirku prica o recenzijama filmova koje bih sam izmislio), jer sam izmislio bas puno raznih naslova o kojima sam zeleo prozboriti... Bas mi je pala na pamet npr film koji je producentski debi Breda Pita, kome je ideja o filmu pala na pamet i pozvao je nekog rezisera da to uradi kad je isao po zemljama istoka, npr turkmenistanu i tamo je se upoznao sa narodnim legendama i resio da jednu zanimljivu pretoci u film, koji bi govorio o mladoj princezi koju bi glumio Tom Kruz koja se na kraju provaljuje da je musko, zaqto sto je kad je bila mala da bi se spasila od naleta uzbekistanaca, majka obukla u zenske pelene i tako posto su ubijali samo musku decu devojcica rasla pisajuci stojeci i tako se cuvala da bi jednog dana dosla da preuzme presto i borila se i udala za glavnog lika koga glumi dzek nikolson i koji je zli imperator, tako da je u ovom filmu u odnosu na to sto se desilo u uobicajenim akcijama, ovaj put je pobedio sarm, jer je time sto je tom ubedio dzeka da ga venca, tom dosao u prvi plan i tad je objavio da naslednik predjasnje dinastije ipak ima naslednika, iako se mislilo da nema! Onda bi Tom se razveo od svog muza i ozenio njegovom cerkom zato sto on ima superkul cerku i tako da su svi srecni i zadovoljni, osim dzeka koji je inace negativac, pa i ne treba da bude srecan, njega su na kraju proterali iz turkmenistana i on je nakon toga nasao azil u americi i tamo osnovao lanac restorana...