Sad nesto sedim u ovu moju stolicu sto imam u domu sto na njoj sedim i bas shvatam da mi se trenutno nesto pise i prva stvar koja mi pada na pamet je moja noga. Da moja noga o kojoj vec razglabam nekoliko dana, koja je inace i razlog mog sedenja na malo cudan nacin u stolici ovoj sto sedim u njoj, jer sam podigao jednu nogu na krevet jer tako kaze doktor a i manje me boli jer se krv ne sliva u nju pa me onda ne boli jer je podignuta u vis pa se ne stvara otok, a otok je ono sto boli, ja bar mislim, jer se samo to i vidi kad se skine lgips, ovaj, longeta, za koju isto moze da se kaze da je gips, ali pre bih je nazvao longetom jer je to terminoloski preciznije, ali ovako nisam siguran da ce svi ti silni ljudi koji citaju ove moje misli koje ce sigurno neko dvadeset godina nakon moje smrti da objavi razumeo, narocito ce da objave onaj prosli gde sam pisao o forumu fan mojem na koj vise ne idem jer mi se ne ide jer mi se cini da jednostavno nema toliko mojih fanova na svetu koji bi zeleli da mi se onlajn dive i da provode veliku kolicinu svog vremena i para ako smem da primetim, na dobrrog, starog mene. Sad kad malo bolje razmislim ja nisam se niikad zahvalio svim tim divnim ljudima koje sam naterao da dodju da mi se dive, cak i da postuju i da pricaju nesto kao da me stvarn ovole i postuju me kao osobu i personu i sve tako to. To je super kad ljudi misled a si dobra osoba, jer onda kad ti dodju u posetu i ti im trazis da ti donesu cokoladu, oni to stvarno i ucine i onda im jos i kazes da neces da otvoris odma da bi posle jeo kad oni odu da bi imalo vise zaz tebe, e onda je to vrhunac toga koliko su ljudi super i ne smeta im sto nisi bas narocito ljubazan, ali ja ne volim narocito ljubasn eljude i to je zato sto nikad ne mogu da provalim razlog zasto je neko ljubazan jer postoje mnogo razloznosti za tudju ljubaznost, a ja ne znam da citam misli, sto mi i nij euvek drago da to javno eto svima priznam, jer bi to bilo mnogo super! Ako su me necemu naucile sve te silne tinejdz/romanticne komedije, to je da ti se uvek dese super stvari i na kraju nadjes ljubav svog zivota ako ti se slucajno desi da posedujes neku super moc, kao sto je npr upravo pomenuto citanje misli. Sto me je nateralo da razmislim o tome ,imam li ja super moci? Da li sam ja obican covek kao i svaki drugi ili bih moju osobenost koja je u domenu svakog drugog mogao na neki nacin da modifikujem ili pravilnim rasporedom razmisljanja dovedem u situaciju da nesto predstavljeno u drugacijem svetlu postane nesto drugo tako sto sam uradio nesto sto mi je pomoglo da to postignem? U svakom slucaju, vredi pokusati, jer ako u nesto verujes dovoljno, to ce ti se i ostvariti, ali mali problem tog stanovista, je cinjenica da ako se to nesto ne desi (u mom slucaju citanje misli) uvek covek moze da kaze da ja jednostavno nisam dovoljno verovao u to i to je nesto na sta ja jednostavno nemam odgovora i samo nemanje tog necega sto bih odgovorio me prilicno prokleto cini tuznim, jer je moj stav da svako pitanje ima svoj odgovor, bez obzira da li je tacan ili ne, jer je sve to relativno da li je nesto tacno ili ne, to je na buducim generacijama da otkriju! Zasto bih se ja sad zamarao silnim glupostima ako znam da sam bio dovoljno interesantan nekom nasledniku mog nacina razmisljanjna koji je resio da sve to nastavi i na tome izgradi neku novu filozofiju, e onda ce mi vec biti lakse da sa mirom odem u sigurnu starost i prepustim se svemu onom sto me iscekuje, mada ce mi trtebati prilicno hrabrosti da javno priznam sebi da jednostavno nikad necu imati te brkove koji ce biti dovoljno dugacki da ce iko moci da se igra sa njima, a pod igranjem ne podrazumevam jednostavno grebuckanje, nego bas mislim na tvrdo, hard-core uvijanje brkova po ugledu na nase stare koji su isto imali duge brkove raznih duzina u zavisnosti od trenutne mode koja vlada u selima u tim periodima. Moda u sleima 18. veka mi je takodje fascinirajuca cinjenica kad shvatim da oni nisu imali televiziju i modne kreatore, tako da mogu da pretpostavim da se nacini odevanja mnogo redje menjali jer nije imao ko da ustolici trendove, pa su svi bili retro non-stop jer su kopirali svoje dedove koji su opet kopirali svoje dedove, jer slozicete se da nema mnogo prostora za kreativnost kad nemate neku tehniku kojom bi se sluzili? Mad akad pogledam danasnje koriscenje racunara ljuti me cinjenica da orudje danasnjnice ne pruza ljudima dovoljno da bi se kreativno izrazili i ljudi se mnogo vise oslanjjaju na posmatranje tudje kreativnosti nego osposobljavanjnem svoje koja bi mogla i da im pomogne na raznovrsne nacine u zivotu. Ja da sam malo manje lenj, ja bih se sigurno potrudio da postanem svetski poznat i da zaradim mnogo para sebi i svojim naslednicima, ali jesam, pa cu da se zadovoljim pisanjem bloga, ,koji iskreno da vam kazem ne planiram da procitam nikad vise, jer je previse prokleto dugacak a i zazboravio sam sta sam hteo da kazem, ali dok sam pisao da sam zaboravi osta sam hteo da kazem , setio sam se i tako da sad mogu da nastavim da pricam o svojoj prokletoj nozi, koja boli trenutno. Da to sam hteo da kazem. Moja noga boli i ne mogu da hodam, a i ove stake su mi male pa ne mogu ni njih lepo da koristim, ali sam ja ipak relativno veseo, jer sta ima lepse kad se drugari okupe u mojoj glavi i naprave piknik i rese da napisu blog?
