In The Court Of The Yellow King(ili kako smrsati 10 kila za 30 dana)

    Pa drugari, ja konacno izadjoh iz bolnice.
    Ako ste se pitali sta mi je bilo, sacu da vam ispricam moju zivotnu pricu zute osobe, ili kako smrsati 10 kila za 30 dana.
    Bio ja tako jedan dan u Nisu. Lep dan, krenuo iz Beograda, ali posto moja mama je kasnila da mi preda stvari koje su mi bile potrebne u Nisu, elem dokumentacija za regrutaciju na kojoj sam isao, ja sam prosao svoj Paracin i izasao u Cicevcu i vratio se natrag za Paracin i dosta oduzio svoj put za Nis i kasnio oko 3 do 4 sata za isti, ali to nije bilo tako strasno, samo jako, jako dosadno. Bio sam kod Smeska celo vece i spavao te noci oko ukupno dva do tri sata, jer je trebalo rano ustajati da odem u vojnomedicinskicentar da pricam sa nim svim divnim vojnim doktorima. Oni su me poslali na drugi kraj grada u neku uzasnu bolnicu, gde sam gladan cekao nekoliko sati da se sve zavrsi i da me ispregledaju sve sto je trebalo od vadjenja krvi preko mokrace do ultra zvuka, i negde oko 13 su mi konacno dopustii da jedem. (dok sam tamo cekao u red na infektivnoj, pojavio se covek sa prosedim urednim brkovima od nekih 55 do 60 godina koji je dok je cekao sa mnom primetio na zidu plahat "cega se stidis?" sa dvoje mladih ljudi koji su goli i pod rendgenom drze kondome. Reakcija brkatog gospodina je bila krajnje burna kad je to video, i ubrzo mi je to objasnio, sta ga je tako pogodilo na ovim plahatima i odao mi neke zivotne istine koje samo od matorih ljudi mozete da cujete. Rekao je:"Cega se stide?! Kako bre cega se stide? I treba da se stide! Zenite se i udajte se, pa cete da dobijete ono parce mesa sto vam treba, a ne ovako! Ma znam ja sta je to! To su one kompanije sto prave kondome sve smislile! Prvo ti daju nekolko komada dzabe, pa posle ti moras sam da kupujes!" I  bio je, slozicete se, u pravu.) Jeo sam onaj pravi niski specijalitet, najjeftinije pljeskavice sto ima igde. Ali, kako verovatno prodavacica nije znala da je zarazena, nije videla nijedan dobar razlog zasto bi prala ruke, iako nije imala toalet papira pa je morala prstom pa o zid, pa je tako i meni, praveci pljeskavicu i oblikujuci je tim istim rukama, prenela taj isti virus. Ja sam sve to pojeo, nimalo odusevljen, jer sam ocekivao nesto ukusnije, ali ipak moja glad je mirovala, iako se ispostavilo, jako skupo placena. Naravno u vojsci su mi rekli da treba da dodjem za mesec dana, posto naravno ne mogu sve sad da zavrse, posto su skupina nesposobnih i neorganizovanih ljudi koji nemaju pojma ni o cemu, cak ni o onoj disciplini koja je sve nase pretke pravila u ljude, a mene nece, tako da ako ne postanem covek, kritikujte sve one tamo vojnike koji su dsli samo da maltretiraju mlade narastaje poput sebe, izigravajuci retardirani obrazovni kadar koji misli da ce ako te bude u pet ujutru i ako te maltretiraju da radis besmislene poslove, pucas iz puske, da od tebe naprave nekog tako idealnog poput sebe.
Elem posle cela dva dana mrcvarenja i propustenih casova i predavanja i totalno izgubljenog vremena, vratio sam se za Beograd, gde sam za tacno mesec osetio neverovatne promene. Mogu sad da ispisem celu svoju anamnezu, koju sam naucio napamet, jer su mi svaki dan dolazili u posetu studenti medicine, koji su istu pisali, a koju sam ja stalno ponavljao, ali cini mi se da nije bitna. Ako nekog zanima neka pita. Elem prov sam dobio jaku temperaturu, pa sam poceo da ne mogu nista da jedem, pa sam nakon toga poceo da ubrzano zutim i kad sam bas pozuteo poslali me da vadim krv, oni me odma poslali kod doktora nazad, koji me je poslao kod drugog doktora, koji me j ostavio da lezim u bolnici, odma.
    Boravak u bolnici i nije bas tako sjajna stvar. Narocito u onoj gde leze ljudi koji su oboleli od hepatitisa, jer kao sto znamo to se prenosi onako najcesce iglom, pa sam bio cimer sa jednim jako finim narkomanom i sitnim kriminalcem koji je uzivao da mi prica o svojim nestaslucima i klasicnim pricama, da "on sta je prezivao moze da napise ovoliku(pa jedno pola metra od ruke do ruke) knjigu!", tako da moj boravak se u prvih nekoliko dana sveo na citanje knjiga, cega ja i nisam neki ljubitelj, ali u trenutcima dokolice, covek je na sve spreman. Prvog dana sam i doziveo d agledam pornice, jer je jedan lik doneo tv i dvd plejer, pa su onda pustali domace pornice i opisivali kako ovi sto glume nemaju pojma i da oni to mnogo bolje znaju. elem, bolnica je uzasno mesto u kojem ne sole hranu uopste, cak ni hleb, tako da covek moze da bas onako smrsa jer je sve toliko bljutavo da ne moze da s ejede, a boli te stomak, tako da nema svrhe da ti iko ista donosi. Sva sreca da je jedan lik posle nekoliko dana doneo tv, inace bih pobegao odatle. Tv je jedna glupost kojoj pribegavas u krajnjim stadijumima ocaja. Gledao sam impersonaciju Pavarotija u izvodjenju Bore Drljace. Gledao sam reklame i kvizove. Svako jutro oko sedam dodje neko da cisti po sobi, pa oko 8 dodje srednja medicinska na praksi, i ne bih da budem grub, ali stvarno su mnogo dosadni,, cak i za onu atmosferu. Da ne duzim mnogo oko svega, opisivanja i tako toga, moram da napomenem da sam propustio prvi beogradski koncert Pera Defformera i da to ne mogu sebi da oprostim. Molio sam sestru da me pusti, ali nije htela... Posle nekoliko dana boravka deslia mi se jos jedna jako interesantna stvar. Bez da mi iko javi u moju sobu u studentskom domu "Rifat Burdzevic" usle su dve tetkice i jedan domar i pokupile sve moje stvari koje su se nasle u sobi, od kompjutera, preko svih knjiga papira i skripti, do svog odela cistog i prljavog i svega uopste sto imam, sve su natrpali u kese i torbe, bez ikakvog popisivanja i prisustva ikog kog znam, osim cimera kog sam skoro upoznao, i sve te stvari odneli u magacin, radi dezinfekcije. Ne znam kako bi se vi koji citate ovo osecali da vam se to desi da vam neko nepoznat bez ikakve reci pokupi sve stvari iz vase sobe, a da su to ujedno sve stvari koje imate, da ih stavi u kese i odnese negde, a da ste pritom totalno onemoguceni da odete i vidite sta se to dodjavola desava. Onda sam ja se prilicno iznervirao, sto zbog njihovog postopka, sto zbog moje nemoci, i posto nisam mogao nista da uradim, i nisam nista uradio, posto su mi neki rekli da je to skroz dozvoljeno, a neki da nije, razmisljalo se da li da odem u stampu da im ispricam, da li da tuzim, ili sta vec, ali cekao sam da izadjem. Jedva sam cekao da izadjem. U medjuvremenu posle nedelju dana me je pozvala zena koja je rekla da tu treba da se izvrsi dezinfekcija, jer joj je moj cimer rekao da su mi sve stvari odnete i izvinjavala se 10 minuta i rekla je da je rekla u stvari da su oni trebali samo da sklone stvari koje su bile na podu da bi mogao da se ocisti pod i da su je lose shvatili, onda je njoj upravnik rekao da ni on nije znao za to sta se desilo i brzom brzinom su mi vratili stvari u sobu. I ja sam tako posle 16 dana izuzetnog dosadjivanja i geldanja televizije izasao iz bolnice, nisam jos uvek nasao tog upravnika, i nasao sve svoje stvari na svom krevetu u domu, bez ikakvog reda nagurane u kese i torbe. Nisam jos sve pregledao, ali u jednoj torbi gde su prljave stvari nagurali su ciste i preko njih prljave patike koje mi sluze za sportske aktivnosti, tako da cu veceras da pogledam sta mi je unisteno i sta moze da se koristi... A sutra cu da odem do upravnika i zelim mu da ne bude tu. Ja sam inace ok, drzim dijetu sledeca dva tri meseca, bez masnog i konzerviranog, alkoholnog i gaziranog i mirujem, al sam srecan sto vise nisam u bolnici. Ako se setim da treba da jos nesto napisem ja cu da napisem, ali sam se malo umorio od ovolikog pisanja. Javicu i sta mi je rekao nesrecni upravnik...

imam 15 minuta koje treba da ispunim...

Current mood:lazy

Imam 15 minuta da ispunim zato sto cekam da bude 11 da bih otisao da pricam sa nekim drugarom od koga terba da uzmem pare zato sto sam povredio nogu. Rekao mi je da dodjem u petak u 11 i evo mene malo poranio i zato sam resio da napravim blog o tome. To je izuzetno dosadna stvar o kojoj uopste nema smisla praviti blog, ali ipak evo njega. Zalim ljude koji ce ovo da citaju jer je ovo besmislenije od necega vrlo besmislenog. Sad sam hteo da napisem neko super poredjenje, ali se nisam mogao setiti nicega slicnog. Ipak je skoro 11. To je prerano doba za razmisljanje, bar meni, jer nekako u ovo vreme, sunca i uopste svetla, nekako je tesko usresrediti svoje misli na nesto sto bi moglo da bude konstrutivno razmisljanje koje bi u sebi sadrzalo neku poentu i neko vise razmisljanje, mada u slucaju bloga je bitno da se ja izrazim na pravi nacin i da svi koji citaju, a narocito ja,(iako mi ne pada na pamet da citam ovo) saznaju kako se ja osecam i kako mi je u ovom trenutku i sta radim. Mislim, tako ja bar pretpostavljam da tome blog i sluzi, da bi covek pricao o tome sta mu se desava i kako to on shvata i osteca se povodom toga. evo sacu dapitam samog sebe kako se osecam povodom sedenja u racunskom centru i pisanja bloga...............................Pa osecam se nekako neinspirisano i ideja da bih mogao da pisem blog i nije tako u prvom planu vise i da pravo kazem malo sam se mozda i pokajao zato sto sam ovo napisao jer ipak, koliko god ja pricao da je ovo lose, ljudi ce mozda hteti da citaju i ja sledeci put kad budem pisao a budem pisao nesto stvarno super, nece doci jer ce da kazu, evo onog sto me je prosli put smorio sa svojim blogom! Ne zelim da ga citam! Ali avaj! to definitivno nije super... Sad sam u dilemi... Ma nisam ovoliko pisao da ne posaljem? Imao sam ja puno ideja za razne blogove koji bi bili interesantni, ali sve nekako mi padnu ideje u prevozu. evo npr, malopre mi je pala na um ideja kako da realizujem onu knjigu o filmovima sto mi je Srle(koga ovom prilikom pozdravljam) rekao da bi bilo super da napisem. Cak sam sve i smislio, nekoliko scenarija i nekoliko super recenica, ali cu to do sledeceg susreta sa papirom da zaboravim ili cu imati da ucim, tj sigurno bih to pre radio od ucenja, nije lepo da lazem blog, ali ipak to necu da uradim bez nekog pravog razloga, mada je dok sam putovao delovalo jako zanimljivo (inace za neupucene Srle mi je predlozio da napisem zbirku prica o recenzijama filmova koje bih sam izmislio), jer sam izmislio bas puno raznih naslova o kojima sam zeleo prozboriti... Bas mi je pala na pamet npr film koji je producentski debi Breda Pita, kome je ideja o filmu pala na pamet i pozvao je nekog rezisera da to uradi kad je isao po zemljama istoka, npr turkmenistanu i tamo je se upoznao sa narodnim legendama i resio da jednu zanimljivu pretoci u film, koji bi govorio o mladoj princezi koju bi glumio Tom Kruz koja se na kraju provaljuje da je musko, zaqto sto je kad je bila mala da bi se spasila od naleta uzbekistanaca, majka obukla u zenske pelene i tako posto su ubijali samo musku decu devojcica rasla pisajuci stojeci i tako se cuvala da bi jednog dana dosla da preuzme presto i borila se i udala za glavnog lika koga glumi dzek nikolson i koji je zli imperator, tako da je u ovom filmu u odnosu na to sto se desilo u uobicajenim akcijama, ovaj put je pobedio sarm, jer je time sto je tom ubedio dzeka da ga venca, tom dosao u prvi plan i tad je objavio da naslednik predjasnje dinastije ipak ima naslednika, iako se mislilo da nema! Onda bi Tom se razveo od svog muza i ozenio njegovom cerkom zato sto on ima superkul cerku i tako da su svi srecni i zadovoljni, osim dzeka koji je inace negativac, pa i ne treba da bude srecan, njega su na kraju proterali iz turkmenistana i on je nakon toga nasao azil u americi i tamo osnovao lanac restorana...