Bolje cetri vruca piva nego akumulator

Imam utisak da nedostatak ironije u svetu dovodi do polarizacije, jer je svaki sarkazam ironija, a ironija se ne primecuje u velikim brojevima. Tu ostaju samo dve krajnosti.
Ceca i boro corbo. U poslednje vreme imam priliku da na internetu procitam da se u sledecim izborima, kao i na proslima, bore ds i sns. To mi je kao da biram izmedju ceca i bora. Jedna je ceca, a i drugi je ceca, samo sto je mator i debo. Kad bi sad pravili kulturu, onda bi to bio tasovac dorganizuje bora i filharmonija da kazu ceci, fala sto ne dolazis na cecu. Narod nas se tako i deli. U zavisnosti koga geldaju, za cecu je 90% ljudi a za bora 80%. I uvek pobedjuje onaj koji je trenutno na televizoru. boro je rokenroul, boro su ovi sto ne vole parove. 80% ljudi ne voli parove a 90% voli. Konstantno imamo 180% ljudi.
Onda kad imas dva takva izbora, tesko je da odlucis ako sarkazam vidis kao ironiju.
O rokenroulu sam vec pisao. Skroz mi je rokenroul to da poredis nesto najbolje iz jednog perioda sa necim najgorim iz drugog. Onaj argument kao kad bi reko da je zvezda bolja od partizana zato sto je tamo igrao piksi i dejo i sinisa mihajlovic, a u partizanu dzenan radoncic i milorad pekovic.
danasnja deca su super, problem je sto roditelji i dalje gledaju tv.
rokenroul - babenzaube

Rokenroul

Svaki put kad procitam neki tekst pun velicanja rokenroula i rokera i slicnih, kako kritikuju sadasnje ljude, sadasnje drustvo omladinu i sl. meni se prevrne zeludac. Ozivljavanje rokenroula i smrt istog, pronalazenje krivca nije bas tema u kojoj se svi slazu, ali je jako popularna.

Nijedan savet od tih ne vredi.

Rokenroul je odredjeni uzak period proslosti, glupost i sreca odredjene grupacije ljudi da zivi tad i da postoje milioni drugih ljudi koji nemaju srecu koju imaju danasnja deca da mogu da cuju stagod kadgod odaklegod od muzike. Ti ljudi su imali srecu zato sto se pojavila mogucnost da prenesu muziku na daljinu, ti ljudi su iskoristili period tranzicije da se neumereno obogate, sto parama sto slavom, od kojih su kasnije mogli da zive.

Tranzicija je gotova i rokenroul je postao hobi. moze da se doda na ovu listu http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_hobbies . Rokenroul je uz to jako skup hobi, i moguce je baviti se istim samo ako imate mnogo para da to finansirate.

Rokenroul nije bitan, Rok muzicari su ljudi od preko pedeset godina i nisu bitni. Za deset godina ce imati preko 60 godina, a za 30 ih skoro da i nece biti.

Rokenroula ima sasvim dovoljno i niko nema realnu potrebu za novim, kad ni ovaj stari nije sve preslusao.

Ne moze niko da ocekuje da ako napravi fabriku oldtajmera da ce da ih uspesno prodaje za skupe novce, zato sto se oldtajmeri prodaju za skupe novce, jer ne mozes da napravis nesto sto je staro 50 godina, tj mozes, ali tek za 50 godina (ili 30 ako si to nesto napravio pre 20).

Bavljenje Rokenroulom donekle me podseca na Larp, mada su mi oni smisleniji, jer oni znaju da u pravom zivotu nisu pravi elfovi i patuljci, a rokeri misle da jesu pravi rokenrouleri, cast matorim izuzetcima koji to jesu, ali cinjenica da rokera ima vise od larpovaca je posledica vremenske distance, jer rokenroul se desio pre 20 godina, a larp u davna pradavna vremena.

Ja sam se bavio i povremeno se opet bavim necim sto bi ljudi podbacili pod rokenroul i to me evo ostavlja sa gomilom skillova koji mi nikad nece trebati u pravom zivotu, osim u onim situacijama kad prodje neko vreme pa se uzelim pa bih opet malo, jer mi je kratka pamet. 

Zabavno gubljenje vremena koje me nece ostaviti nimalo pametnijim.

 

zasto ne volim kucice

razmisljao sma malo o tome.
sto vise starim sve vise primecujem koliko su ljudi idioti. znam nekoiko koji nisu i trudim se da pricam sa njima vise nego sto inace pricam. ja jesam pricljiv, narocito sa pricljivim ljudima. postoje dve mogucnosti. ili da sam ja idiot ili da su ljudi. a posto ja gledam iz svoje perspektive, naravno je da cu da kazem da su to ljudi. primecujem(sad se prisecam kako sam uvek pazio kad sam pisao sastave da ne pisem takve reci kao mislim razmisljam iliti primecujem i trudio se d aih ravnomerno rasporedim po papiru, ali sad me niko ne ocenjuje), primecujem da sam uvek izbegavao pitanje smisla, i to uspesno, al to ne znaci da nisam nikad posmatrao tudje smislove. oni me nekako zgrazavaju. ove bih da kazem, da kad kazem ljudi, mislim na vecinu, na one koje sam svesno izbacio iz svog zivota kao nepodobne, i to ne tako sto ih ignorisem, nego sa njima popricam, pomazim ih i trudim se da ne mirisem na hranu da me ne bi pratili. evo na primer moj komsija, totalno retardirani penzioner, svaki dan gleda koliko se potrosi voda da bi mogao da nas smara koliko nas u stvari ima, da ne bi morao puno da plati. covek nema sta da radi u zivotu, pa izmislja gluposti. i to bas glupe gluposti. mogao bih da se upustam u razgovore i da idealizujem situaciju dve dobra suseda koji zajednicki razmenjuju iskustva i pomazu se, ali umesto toga, znam da prema takvom coveku je najbolje ponasati se kao usamljena devojka prema kucetu. primetio sam da sve manje imam bilo kakve empatije za idiote. kao sto sam video ljude koji su male kucice pokrili, napravili kucicu da ne bi pokisli jer su bili mali da prezive,  sto ni u kom slucaju ne bih uradio za tako nesto sto ce da mi skvici pod prozorom celu noc, u mom slucaju dan, tako bih za svakog idiota to uradio. ne mrzim ljude, ali ih sve manje volim. u isto vreme se osecam, ovo ce lose da zvuci i u isto vremem jako egoisticno, svesnijim, ali nemam ideju sta covek treba da uradi sa tim ljudima, nekako ih ima previse. sa jedne strane ljudi rade totalne gluposti zato sto isti takvi ljudi apsolutno ne razumeju o cemu se dodjavola radi. mislim da demokratija upravo ne funkcionise zato sto su ljudi idioti. malo sebi konfuzno zvucim... cini mi se da ovo nisam lepo srocio, sacu da probam ponovo... ne volim kucice zato sto imam ljude prema kojima cu da se ponasam kao prema kucicima, mislim da je ovo direktno. pri tom ne mislim nista lose, svaki ljubitelj zivotinja ne bi nista lose ucinio jadnoj kuci? cak bi i popricao sa njom, ali je svestan da ona nece da ga razume, niti ce ista pametno moci da cuje od nje, vrlo srecnim bi ga ucinilo to sto ce mozda da ako kaze kuci da sedne ona to i uradi, ali tu prestaje svaka komunikacija. mogu sad i da pravim analogije o tome kako su rasni psi lepsi a oni ulicni pametniji, ali opasniji, ali to bi vec bilo previse besmisleno, mada moze da zvuci interesantno, cak bi jako doprinelo literarnoj vrednosti ovoga moga razmisljanja i dodalo jednu komicnu notu, al sam previse mrzovoljan da budem zanimljiv, pretpostavljam da je do ovog dela svako prestao da cita, ako nije, znaci da je i ovako zanimljivo. uvek sam se plasio da kazem nesto egoisticno, jer sam mislio da tako ispadam nesto lose narcisoidno, zlo, al sto sam stariji vidim da je to jedini nacin, zato sto je to istina. nadam se da niko ko procita ovo nece da bude idiot i da shvati sve ovo bukvalno, jer cu onda morati da napisem jos jedno nesto ovakvo, ovakav tekst samo da objasnjavam. ako sam uzasan zato sto mislim da su ljudi idioti, a ja nisam, onda sam uzasan (naravno podamnom smatram i ljude koje sam izabrao da budu mi bliski). koliko god da ne voleo kucice, zivotinje uopste, a pod voleo ne mislim to da ne volim da ih jedem, na taj nacin ih najvise na svetu volim, koliko god da ih ne volim na onaj nacin kad hoces da imas jednog da se druzis, ne znam sto se ne ponasam prema njima losije. verovatno toliko ne brinem o predmetima, zato sot o kucicima se ponasam toliko brizno, u suprotnom ne bih toliko bio nemaran prema svojoj zivotnoj okolini sacinjenoj od predmeta... sad sam se prefilozofirao... razmisljam da napisem na kraju kako se nadam da ce neko da me razume sta sam napisao, al to bi znacilo da sam ja sad nesto mnogo pametno rekao i da kogod ne razume nije dovoljno produhovljen ili nesto tako, ali mi se cini da je sve ovo sto sam napisao bas glupo, sto sam takodje napisao samo zato da bi mi neko napisao da nije glupo,, a u stvari nije ni bitno. razmisljao sam i o tome da sad navodim zasto sve mislim da su ljudi idioti, ali (sad bi poetski zvucalo da kazem da je ljudska glupost bezgranicna, ali to je dosadno) mislim da bi to odvelo od sustine, jer bi odveo misli na drugu stranu, necu da se hvatam za sitnice i da se pravdam jer je ovo moj blog i mogu da pisem stagod hocu. a trenutno razmisljam kako da se izborim sa idiotima, jer moj ego vristi. verujem da zato i svi oni ljudi sto prave tesktove za pesme prave o tako nekim glupostima kako ja sam tu sam nesto a oni su tamo sa druge strane i mi se sad nesto borimo, zato sto su ti pevaci svi egoisti i oni to smisljaju, sto je dobra stvar jer ja pokusavam da naucim da pevam i evo sebe sam uhvatio da pricam nesto ovakvo iako se trudim da pobegnem od tog stereotipa... prokletstvo... ako bih sad napisao da sam shvatio nesto ali da ne znam kako da se izrazim, opet bih zvucao glupo, a to me nervira, jer necu da zvucim glupo, bar ne kad necu, jer ponekad hocu jer zna da bude zanimljivo. dosao sam na ovo razmisljanje jer je stevan shvatio da su ljudi idioti isto, pa mi je pricao kako ne razume kako mogu da budu takvi. naravno da nije bas rekao idioti, ali je to moja slobodna interpretacija njegovih reci. ovo je sve malo politicki nekorektno i u nekoj osnovnoj interpretaciji koju smo naucili kao tinejdzeri sta sve sme da se kaze a sta ne sme, ovo sve je malo pogresno nasadjeno. kad kazem politika, to je bas sjajan primer za idiotluk, ali mi je istina malo glupo da pricam o tome, jer su svi u fazonu "kako su politicari glupi, ha, ha", mada ja nemam problema sa glupostima, nego sa tim sto sma kroz skolovanje naucio da se za takve politicke stvari samo interesuju uzasni ljudi, a kad kazem uzasni, ne mislim na ono kad sam napisao tamo da sam ja uzasan, nego uzasni u smislu, kako da se izrazim, ljudi koji nisu svesni sta treba sve da urade da bi ispostovali svoje reci. ja sam svestan sta treba sve da se uradi da bi nesto bilo dobro i koliko rada treba da budes uspesan, ne samo politicar, nego neko ko vodi bilo kakvu opstekorisnu i drustvenoorganizovanu organizaciju, gde se ljudi sakupljaju i rade kao nesto za opstu dobrobit i organizuju ljude. nisam spreman da odradim kako treba i necu da radim, ali je svaki prosecan idiot spreman (i sad veliko finale, posle koga svako ko se slaze ca da kaze jeste, jseste, u pravu je!) mozda sam ja idiot sto nisam idiot? jel da da je bilo dramaticno? poenta svega je da ja mislim da nisam i tvrdoglav sam u tome i sto bi rekli retardirani tinejdz muzicari. bice super kad jednog dana postanem precednik drzave, bas ce biti super da ljudi procitaju da mislim da su idioti. drustva za zastitu idiota bi mogla da se pobune...
mislim da cu cesce da pisem ove blogove, interesantna stvar dok cekas da ti se rese integrali...

Nije svaki smoki, Coko smoki...

Kad sam bio mali gledao sam na televizoru kako medvedi u Severnoj
Americi love ribe ustima u letu, kao u onim romanticnim filmovima, gde
se dvoje vole toliko da mogu jedno drugom da pogode u usta smokijem,
jer se toliko dobro poznaju da tacno znaju svaki pokret ruke i redosled
kontrakcija misica svoje voljene osobe, znaju da procene uticaj
atmosferskih prilika i neprilika na balisticke osobine smokija, jer se
srodne duse razumeju i razumeju kako lagani povetarac ili toplaprolecna
kisa uticu na njeno raspolozenje. Nekad je potrebno vreme da bi neko
nekome postao srodna dusa. To je zato sto su prave stoprocentne srodne
duse retke, tako da ima onih manjne i vise srodnih, puno nijansa sivih
ljubavi, tako da ce ti verovatno trebati puno vremena da po vejavici sa
tri metra pogodis njena usta smokijem dok na trenutak sklanja sal sa
lica da bi vrskom nokta iscackala ostatke vec pojedenog smokija iz
izmedju zuba, jer koeficijent srodnosti raste sa vremenom utrosenim ka
progresivnim srodnjavanjem, ali nista ne raste iz suvog tla, tako je
potrebno i inicijalnu klicu posaditi i zaliti da bi mogla na miru da
raste. Kao i svaka funkcija u vremenskom domenu, vrednost moze i da
opadne. To se najcesce desava zbog toga sto ljudi kada jednom slucajno
bacajuci smoki na slucajne prolaznike pogode ih u usta i ta ista osoba
isti smoki proguta, tada moze doci do toga da se javi prividna
srodnost, koja za posledicu ima prvenstveno to da se usled sudjenosti,
subjekti ne upoznavaju tako da umesto da polako proucavaju
raspolozenja, oni nastavljaju da zive u lazi, gurajuci smokije jedno
drugom direktno u usta, sto uopste nije romanticno, iz cega sledi da
covek mora biti jako proracunat, samosvestan i da dobro poznaje
kretanje cestica u kosmosu, zbog cega sam ja upisao Elektrotehnicki
fakultet. Tamo nas uce kako da racunamo slozene matematicke probleme,
kako radi struja, kako se programiraju programi na kompjuteru, kako se
krecu stvari i kako uopste rade. Spremaju nas za teske probleme i uce
nas kako da se snalazimo sa njima, da se u svakom naocigled lakom
zadatku krije nesto zbog cega moras vise da racunas, nego sto bi
trebalo da nema toga, sto se takodje lako dovodi u analogiju sa
smokijem. Verujem da je nekom sad palo dok je citao, mozda i tebi,
dragi moj citaoce koji si bio tako dobar da ovo procitas sto sam
napisao, zasto nisam upisao matematiku ili pak fiziku, posto i oni
racunaju i to jos vise nego na elektrotehnicari? Ja sam se i sam
zapitao dok sam pisao... Objasnjenje je jednostavno. Zbog para. Dusa je
srodnija sve sto ima vise para ona druga. To je zato sto parama moze
sve da se kupi. Ja da imam mnogo para, mnogo bih vise stvari kupovao i
sebi i drugima i onda bi me svi mnogo vise voleli. Dobra stvar kod
ljubavi je to sto se ne kupuje bas samo parama, mada one jesu
najocigledniji referentni sistem vrednosti modedrnog drustva. Setio sam
se da sam negde procitao neku od onih vonabi kul zenskih natpisa i
razmisljanja koje ima da se kupe po gift sopovima, da je osmeh
besplatan,  ali da mnogo vredi. Neko bi trebalo uzme pare za
referencu, napravi osmeh konvertibilnim, onda bih otisao u banku,
izvadio stednu knjizicu i ismejao se ko covek. To bi bilo
super.

Svi moji muzicki projekti i ponesto o njima...

Posto mozda neko od vas i zna, ja sam na etfu, i nisam ga jos zavrsio, a trebalo je pre godinu i po dan. Ako vas zanima zasto je to tako, molim vas procitajte sledeci tekst.

Prvo je sve krenulo sa Filipom i Markom http://www.myspace.com/filipimarko jos davne 2001. godine kad smo Filip i ja krenuli da sviramo stvorila se ideja kod nas kako je to super sto akd sviras mozes da sviras bilo sta, tako da smo 2002, kad smo malko i naucili d asviramo, krenuli sa prvim albumom, ukljucili saund rikorder koji snima samo po minut i poceli sa snimanjima, nekih od najglupljih pesama koje ste ikad culi. Pesme su duge po minut, ali su prilicno sadrzajne razlicitim sadrzajem, nemaju nikakve lirike i pravo je uzivanje svirati ih, ako zelite da cujete nesto razlicito, Filip i marko je bend za vas! Ima 4 cela albuma i dva epja, tako da je to prilicno muzike i ako sve stavite u winamp, mozete da imate jeko mnogo muzike za celo vece. Od ovog benda je sve pocelo, moje interesovanje za muziku i ceo smisao bavljenja muzikom je da jednog dana svi ljudi na svetu zele d au svojoj kolekciji poseduju primerak albuma Filipa i Marka, akd se to desi, smatracu da sam uspesan muzicar. Moram da dodam da se na zadnjem epju koji se dogodio bezimo od klasicnog nacina snimanja i snimili smo neke pesme sa glasom i bubnjevima duze od minut. Mislim da ako neko stvarno zeli da razume sve sto hocu da kazem mora da preslusa sve albume, a verujte malo ljudi ima koji su preslusali sve albume. Ako neko zeli rado cu mu ih snimiti

Iz ovo benda se izradja novi bend tamo posle prvog albuma Filipa i Marka, kad smo resili da se dopunimo clanovima, nastavili smo sa radom na bendu koji je imao sve instrumente, i da vam sad ne pricam o svemu sto se desavalo u istorijatu benda, ali u svakom slucaju taj bend je evoluirao u nesto prilicno ozbiljno, nesto u sta sam potrosio najbolje godine zivota i ulozio bas bas dosta energije, vremena i zivaca, posle toliko godina rada konacno smo snimili nesto sto moze da realno prezentuje ono cime se bavimo. To je otprilike i muzika koju volimo da slusamo. Bend ima bubanj glas gitaru i bas i klavir, ja pevam. To je skupina prilicno dobrih muzicara od koji svaki posebno moze da svira u kom god oce bendu, ljudi ubivaju na mesto i ja sam im pevac, realno jedini covek koji nije vrhunski u svojoj struci, ali dobrog pevaca koj zeli da radi sa tobom i nije totalni kreten je prilicno tesko naci, tako da ja pre jedno godinu i po dana krenuh sa pevanjem. Zovemo se Spring and Youth, prolece i mladost, to je neki metal, sa bukvalno svakojakim primesama svega i svacega, svega sto smo culi i sto volimo, ne volim to da kazem, posto svai end za sebe kaze da svira nesto svoje i originalno, ali za 20 dana koliko ljudi je preslusalo i niko jos nije nasao neku jasnu odrednicu muzickog pravca ili benda na koj puno podsecamo, mozda samo neke naznake. Na to se stvarno ponosim. Ako hocete da cujete idite na http://www.myspace.com/springandyouth i tamo sve pise. 4 pesme, ne znam da li ce da vam se svide, ali verujem da necete ostati ravnodusni. To je otprilike nesto sto mi je jako bitno i ako hocete da me znate, ovo je nezaobilazno stivo, jer ako se prevarite da me nesto pitate o ovome, izdvojte dosta vremena, jer cu da vas smorim :) Inace pored toga sto pevam sam i pisao sve tekstove i vokalne linije.

Sledece cega sam se latio je bio rad u grupi Danas Svi znaju Da Igraju Fudbal http://www.myspace.com/danassviznajudairgajufudbal . Tu svira moj brat Dusan i mozete da vidite na sajtu kako je sve to nastalo i ko sta radi pa cu da napisem samo o svojoj lozi. Ja pevam drugog vokala, visoke vokala, a Saric niske. Pravim pesme komponujem, cak sam i jedan tekst napisao. Meni je jako interesantno da radim ovde jer je vesela atmosfera uvek i stvarno je izazov napisati nesto dobro, a da znas da ljudi koji sviraju i nisu toliko tehnicki potkovani i da vole totalno razlicite stvari od tebe, tako da je ovo za mene nesto sto me totalno vadi iz salona muzike koju slusam i nesto znam i ulazak u nepoznatu teritoriju. Nastupi su isto super, popijemo po koju i salimo se na sceni a ljudi nas vole, ako volite prostu veselu muziku da popijete po koju irgate veselite se, nasmejete, poslusajte ovo ili jos bolje dodjite na neku sledecu svirku. Uskoro bi trebalo da se zavrsi snimanje dema koji sadrzi 6 pesama i ocekujem dobru reakciju ljudi, ovo je nesto najprihvatljivije za siroke narodne mase sto sam ikada radio.

Na kraju tu je jos jedan bend gde iskaljujem svoj bes na gitari koju sam totalno zapostavio jer sam se previse odao pevanju, tako da je moje sviranje gitare dobilo cudnu dimenziju od toga da sam svirao metal gde je sve trebalo da bude precizno u zajebavanciju poput Srdjan Stojanovic Balkan Pop-Core Bend Sastav http://www.myspace.com/mcduffiessingsmusic Snimili smo prvi album i super smo zadovoljni sa njim, kogod misli da ja imam smisla za humor mislim da ce da ga nadje zanimljivim i opustajucim. Prvi album se zove Organon 1 i ima 10 pesama sveukupno u trajanju od sat vremena nismo uspeli nikog da nateramo da ga izda ali smo spremni da svima damo kopiju. Bend sadrzi mene i Srdjana i u sustini nas dvojica sendemo kod Srdjana u stan i snimimo pesmu za koju je on ranije smislio tekst i okacimo je na internet i tako. Vecinom je njihov sadrzaj totalno nebulozan i skupina je stvari koje ne treba raditi ako zelite da vam pesma uspe. Mi mislimo da kad bi nasli nacina da se cujemo malo vise da bi mogli da dobro prodjemo kod naroda. Ovaj bend mi sluzi da iskalim svoj visak ideja za gitaru i mesto gde mogu da uradim bilo sta i da se salim puno takodje. Uskoro pripremamo se d aokupimo druzinu koja bi svirala uzivo posto nas ima dvojica to nije dovoljno, primili smo Nikolu, slavnog Perunka za klavijature i fali nam samo jos ritam sekcija i kroz nekoliko meseci eto nas kako haramo!

To su otprilike 4 stvari koje su najbitnije u mojoj anonimnoj muzickoj karijeri, nadma se da ce biti jos toga projekata, bilo je puno ideja, ali ni za ovo sad nema se dovoljno vremena. Ako vam se ista svidi, ako bilo ko procita ovo i hoce da zna bilo sta vise o bilo cemu, bice mi zadovoljstvo da smaram!

In The Court Of The Yellow King(ili kako smrsati 10 kila za 30 dana)

    Pa drugari, ja konacno izadjoh iz bolnice.
    Ako ste se pitali sta mi je bilo, sacu da vam ispricam moju zivotnu pricu zute osobe, ili kako smrsati 10 kila za 30 dana.
    Bio ja tako jedan dan u Nisu. Lep dan, krenuo iz Beograda, ali posto moja mama je kasnila da mi preda stvari koje su mi bile potrebne u Nisu, elem dokumentacija za regrutaciju na kojoj sam isao, ja sam prosao svoj Paracin i izasao u Cicevcu i vratio se natrag za Paracin i dosta oduzio svoj put za Nis i kasnio oko 3 do 4 sata za isti, ali to nije bilo tako strasno, samo jako, jako dosadno. Bio sam kod Smeska celo vece i spavao te noci oko ukupno dva do tri sata, jer je trebalo rano ustajati da odem u vojnomedicinskicentar da pricam sa nim svim divnim vojnim doktorima. Oni su me poslali na drugi kraj grada u neku uzasnu bolnicu, gde sam gladan cekao nekoliko sati da se sve zavrsi i da me ispregledaju sve sto je trebalo od vadjenja krvi preko mokrace do ultra zvuka, i negde oko 13 su mi konacno dopustii da jedem. (dok sam tamo cekao u red na infektivnoj, pojavio se covek sa prosedim urednim brkovima od nekih 55 do 60 godina koji je dok je cekao sa mnom primetio na zidu plahat "cega se stidis?" sa dvoje mladih ljudi koji su goli i pod rendgenom drze kondome. Reakcija brkatog gospodina je bila krajnje burna kad je to video, i ubrzo mi je to objasnio, sta ga je tako pogodilo na ovim plahatima i odao mi neke zivotne istine koje samo od matorih ljudi mozete da cujete. Rekao je:"Cega se stide?! Kako bre cega se stide? I treba da se stide! Zenite se i udajte se, pa cete da dobijete ono parce mesa sto vam treba, a ne ovako! Ma znam ja sta je to! To su one kompanije sto prave kondome sve smislile! Prvo ti daju nekolko komada dzabe, pa posle ti moras sam da kupujes!" I  bio je, slozicete se, u pravu.) Jeo sam onaj pravi niski specijalitet, najjeftinije pljeskavice sto ima igde. Ali, kako verovatno prodavacica nije znala da je zarazena, nije videla nijedan dobar razlog zasto bi prala ruke, iako nije imala toalet papira pa je morala prstom pa o zid, pa je tako i meni, praveci pljeskavicu i oblikujuci je tim istim rukama, prenela taj isti virus. Ja sam sve to pojeo, nimalo odusevljen, jer sam ocekivao nesto ukusnije, ali ipak moja glad je mirovala, iako se ispostavilo, jako skupo placena. Naravno u vojsci su mi rekli da treba da dodjem za mesec dana, posto naravno ne mogu sve sad da zavrse, posto su skupina nesposobnih i neorganizovanih ljudi koji nemaju pojma ni o cemu, cak ni o onoj disciplini koja je sve nase pretke pravila u ljude, a mene nece, tako da ako ne postanem covek, kritikujte sve one tamo vojnike koji su dsli samo da maltretiraju mlade narastaje poput sebe, izigravajuci retardirani obrazovni kadar koji misli da ce ako te bude u pet ujutru i ako te maltretiraju da radis besmislene poslove, pucas iz puske, da od tebe naprave nekog tako idealnog poput sebe.
Elem posle cela dva dana mrcvarenja i propustenih casova i predavanja i totalno izgubljenog vremena, vratio sam se za Beograd, gde sam za tacno mesec osetio neverovatne promene. Mogu sad da ispisem celu svoju anamnezu, koju sam naucio napamet, jer su mi svaki dan dolazili u posetu studenti medicine, koji su istu pisali, a koju sam ja stalno ponavljao, ali cini mi se da nije bitna. Ako nekog zanima neka pita. Elem prov sam dobio jaku temperaturu, pa sam poceo da ne mogu nista da jedem, pa sam nakon toga poceo da ubrzano zutim i kad sam bas pozuteo poslali me da vadim krv, oni me odma poslali kod doktora nazad, koji me je poslao kod drugog doktora, koji me j ostavio da lezim u bolnici, odma.
    Boravak u bolnici i nije bas tako sjajna stvar. Narocito u onoj gde leze ljudi koji su oboleli od hepatitisa, jer kao sto znamo to se prenosi onako najcesce iglom, pa sam bio cimer sa jednim jako finim narkomanom i sitnim kriminalcem koji je uzivao da mi prica o svojim nestaslucima i klasicnim pricama, da "on sta je prezivao moze da napise ovoliku(pa jedno pola metra od ruke do ruke) knjigu!", tako da moj boravak se u prvih nekoliko dana sveo na citanje knjiga, cega ja i nisam neki ljubitelj, ali u trenutcima dokolice, covek je na sve spreman. Prvog dana sam i doziveo d agledam pornice, jer je jedan lik doneo tv i dvd plejer, pa su onda pustali domace pornice i opisivali kako ovi sto glume nemaju pojma i da oni to mnogo bolje znaju. elem, bolnica je uzasno mesto u kojem ne sole hranu uopste, cak ni hleb, tako da covek moze da bas onako smrsa jer je sve toliko bljutavo da ne moze da s ejede, a boli te stomak, tako da nema svrhe da ti iko ista donosi. Sva sreca da je jedan lik posle nekoliko dana doneo tv, inace bih pobegao odatle. Tv je jedna glupost kojoj pribegavas u krajnjim stadijumima ocaja. Gledao sam impersonaciju Pavarotija u izvodjenju Bore Drljace. Gledao sam reklame i kvizove. Svako jutro oko sedam dodje neko da cisti po sobi, pa oko 8 dodje srednja medicinska na praksi, i ne bih da budem grub, ali stvarno su mnogo dosadni,, cak i za onu atmosferu. Da ne duzim mnogo oko svega, opisivanja i tako toga, moram da napomenem da sam propustio prvi beogradski koncert Pera Defformera i da to ne mogu sebi da oprostim. Molio sam sestru da me pusti, ali nije htela... Posle nekoliko dana boravka deslia mi se jos jedna jako interesantna stvar. Bez da mi iko javi u moju sobu u studentskom domu "Rifat Burdzevic" usle su dve tetkice i jedan domar i pokupile sve moje stvari koje su se nasle u sobi, od kompjutera, preko svih knjiga papira i skripti, do svog odela cistog i prljavog i svega uopste sto imam, sve su natrpali u kese i torbe, bez ikakvog popisivanja i prisustva ikog kog znam, osim cimera kog sam skoro upoznao, i sve te stvari odneli u magacin, radi dezinfekcije. Ne znam kako bi se vi koji citate ovo osecali da vam se to desi da vam neko nepoznat bez ikakve reci pokupi sve stvari iz vase sobe, a da su to ujedno sve stvari koje imate, da ih stavi u kese i odnese negde, a da ste pritom totalno onemoguceni da odete i vidite sta se to dodjavola desava. Onda sam ja se prilicno iznervirao, sto zbog njihovog postopka, sto zbog moje nemoci, i posto nisam mogao nista da uradim, i nisam nista uradio, posto su mi neki rekli da je to skroz dozvoljeno, a neki da nije, razmisljalo se da li da odem u stampu da im ispricam, da li da tuzim, ili sta vec, ali cekao sam da izadjem. Jedva sam cekao da izadjem. U medjuvremenu posle nedelju dana me je pozvala zena koja je rekla da tu treba da se izvrsi dezinfekcija, jer joj je moj cimer rekao da su mi sve stvari odnete i izvinjavala se 10 minuta i rekla je da je rekla u stvari da su oni trebali samo da sklone stvari koje su bile na podu da bi mogao da se ocisti pod i da su je lose shvatili, onda je njoj upravnik rekao da ni on nije znao za to sta se desilo i brzom brzinom su mi vratili stvari u sobu. I ja sam tako posle 16 dana izuzetnog dosadjivanja i geldanja televizije izasao iz bolnice, nisam jos uvek nasao tog upravnika, i nasao sve svoje stvari na svom krevetu u domu, bez ikakvog reda nagurane u kese i torbe. Nisam jos sve pregledao, ali u jednoj torbi gde su prljave stvari nagurali su ciste i preko njih prljave patike koje mi sluze za sportske aktivnosti, tako da cu veceras da pogledam sta mi je unisteno i sta moze da se koristi... A sutra cu da odem do upravnika i zelim mu da ne bude tu. Ja sam inace ok, drzim dijetu sledeca dva tri meseca, bez masnog i konzerviranog, alkoholnog i gaziranog i mirujem, al sam srecan sto vise nisam u bolnici. Ako se setim da treba da jos nesto napisem ja cu da napisem, ali sam se malo umorio od ovolikog pisanja. Javicu i sta mi je rekao nesrecni upravnik...

imam 15 minuta koje treba da ispunim...

Current mood:lazy

Imam 15 minuta da ispunim zato sto cekam da bude 11 da bih otisao da pricam sa nekim drugarom od koga terba da uzmem pare zato sto sam povredio nogu. Rekao mi je da dodjem u petak u 11 i evo mene malo poranio i zato sam resio da napravim blog o tome. To je izuzetno dosadna stvar o kojoj uopste nema smisla praviti blog, ali ipak evo njega. Zalim ljude koji ce ovo da citaju jer je ovo besmislenije od necega vrlo besmislenog. Sad sam hteo da napisem neko super poredjenje, ali se nisam mogao setiti nicega slicnog. Ipak je skoro 11. To je prerano doba za razmisljanje, bar meni, jer nekako u ovo vreme, sunca i uopste svetla, nekako je tesko usresrediti svoje misli na nesto sto bi moglo da bude konstrutivno razmisljanje koje bi u sebi sadrzalo neku poentu i neko vise razmisljanje, mada u slucaju bloga je bitno da se ja izrazim na pravi nacin i da svi koji citaju, a narocito ja,(iako mi ne pada na pamet da citam ovo) saznaju kako se ja osecam i kako mi je u ovom trenutku i sta radim. Mislim, tako ja bar pretpostavljam da tome blog i sluzi, da bi covek pricao o tome sta mu se desava i kako to on shvata i osteca se povodom toga. evo sacu dapitam samog sebe kako se osecam povodom sedenja u racunskom centru i pisanja bloga...............................Pa osecam se nekako neinspirisano i ideja da bih mogao da pisem blog i nije tako u prvom planu vise i da pravo kazem malo sam se mozda i pokajao zato sto sam ovo napisao jer ipak, koliko god ja pricao da je ovo lose, ljudi ce mozda hteti da citaju i ja sledeci put kad budem pisao a budem pisao nesto stvarno super, nece doci jer ce da kazu, evo onog sto me je prosli put smorio sa svojim blogom! Ne zelim da ga citam! Ali avaj! to definitivno nije super... Sad sam u dilemi... Ma nisam ovoliko pisao da ne posaljem? Imao sam ja puno ideja za razne blogove koji bi bili interesantni, ali sve nekako mi padnu ideje u prevozu. evo npr, malopre mi je pala na um ideja kako da realizujem onu knjigu o filmovima sto mi je Srle(koga ovom prilikom pozdravljam) rekao da bi bilo super da napisem. Cak sam sve i smislio, nekoliko scenarija i nekoliko super recenica, ali cu to do sledeceg susreta sa papirom da zaboravim ili cu imati da ucim, tj sigurno bih to pre radio od ucenja, nije lepo da lazem blog, ali ipak to necu da uradim bez nekog pravog razloga, mada je dok sam putovao delovalo jako zanimljivo (inace za neupucene Srle mi je predlozio da napisem zbirku prica o recenzijama filmova koje bih sam izmislio), jer sam izmislio bas puno raznih naslova o kojima sam zeleo prozboriti... Bas mi je pala na pamet npr film koji je producentski debi Breda Pita, kome je ideja o filmu pala na pamet i pozvao je nekog rezisera da to uradi kad je isao po zemljama istoka, npr turkmenistanu i tamo je se upoznao sa narodnim legendama i resio da jednu zanimljivu pretoci u film, koji bi govorio o mladoj princezi koju bi glumio Tom Kruz koja se na kraju provaljuje da je musko, zaqto sto je kad je bila mala da bi se spasila od naleta uzbekistanaca, majka obukla u zenske pelene i tako posto su ubijali samo musku decu devojcica rasla pisajuci stojeci i tako se cuvala da bi jednog dana dosla da preuzme presto i borila se i udala za glavnog lika koga glumi dzek nikolson i koji je zli imperator, tako da je u ovom filmu u odnosu na to sto se desilo u uobicajenim akcijama, ovaj put je pobedio sarm, jer je time sto je tom ubedio dzeka da ga venca, tom dosao u prvi plan i tad je objavio da naslednik predjasnje dinastije ipak ima naslednika, iako se mislilo da nema! Onda bi Tom se razveo od svog muza i ozenio njegovom cerkom zato sto on ima superkul cerku i tako da su svi srecni i zadovoljni, osim dzeka koji je inace negativac, pa i ne treba da bude srecan, njega su na kraju proterali iz turkmenistana i on je nakon toga nasao azil u americi i tamo osnovao lanac restorana...